B
AR - Du­ga­čak je spi­sak pro­pa­lih fir­mi i osi­ro­ma­še­nih rad­ni­ka u Ba­ru. Pred­u­ze­ća i kom­pa­ni­je, od ko­jih su se ne­ke ko­ti­ra­le vr­lo vi­so­ko na pri­vred­noj ma­pi ve­li­ke Ju­go­sla­vi­je pa i ši­re, da­nas su pri­mje­ri pro­pa­lih pri­va­ti­za­ci­ja u ko­ji­ma su uče­šće ima­li no­vo­kom­po­no­va­ni bi­zni­sme­ni i taj­ku­ni.
Pred­u­ze­ća Bar tran­zit, Ko­šu­ta, Tran­sjug, Ju­go­dr­vo, Teh­no­pro­met, Bar bi­lje, Stan­dard kon­fek­ci­ja, Pri­mor­ka, Iz­bor, Ru­mi­ja­trans, Ko­ra­li ... ni­ko vi­še i ne po­mi­nje, ni­ti ima od­go­vo­ra na pi­ta­nje ka­ko je bio nji­hov kraj i gdje su za­vr­ši­li nji­ho­vi rad­ni­ci. Lo­ka­ci­je ovih ne­ka­da pri­vred­nih gi­ga­na­ta za­ra­sle su u ko­rov.
Sta­ti­stič­ki po­da­ci ka­žu da je grad pod Ru­mi­jom 90. go­di­na pro­šlog vi­je­ka imao iz­me­đu 10 i 12 hi­lja­da za­po­sle­nih. Sa­da, pre­ma po­da­ci­ma Op­štin­skog sin­di­kal­nog po­vje­re­ni­štva, taj broj se kre­će oko 7.000, i to sa se­zon­skom rad­nom sna­gom.
Pre­ma ri­je­či­ma pred­sjed­ni­ce Op­štin­skog sin­di­kal­nog po­vje­re­ni­štva Sen­ke Ras­to­der u pe­ri­o­du pri­va­ti­za­ci­je bez po­sla osta­lo je oko 5.000 rad­ni­ka, ko­ji su, ka­ko na­gla­ša­va, do­bi­li mi­ni­mal­ne ot­prem­ni­ne u iz­no­su od 1.926 eura.
- Te ot­prem­ni­ne obez­bje­đi­va­la je Vla­da Cr­ne Go­re za žr­tve tran­zi­ci­je – na­gla­ša­va Ras­to­der, i pod­sje­ća da je Lu­ka Bar ra­ni­je ima­la oko 2.000 rad­ni­ka, a da­nas je po­di­je­lje­na u dva seg­men­ta i ima 1.300 za­po­sle­nih. To zna­či, ka­že Ras­to­der, da je sa­mo iz lu­ke na Bi­ro ra­da pre­se­lje­no 700 rad­ni­ka.
- Da­nas u Bar vi­še ne­ma pro­iz­vod­nje. Sve se za­sni­va na uslu­žnim dje­lat­no­sti­ma tu­ri­zmu, tr­go­vi­ni, ugo­sti­telj­stvu i po­mor­skom sa­o­bra­ća­ju- ka­že Sen­ka Ras­to­der i na­ja­vlju­je da je na ovu te­mu sa gra­do­na­čel­ni­kom dr Zo­ra­nom Sr­zen­ti­ćem do­go­vo­ri­la sa­sta­nak za sri­je­du, 28. ja­nu­ar.
- Raz­go­va­ra­će­mo o for­mi­ra­nju so­ci­jal­nog sa­vje­ta, o to­me šta je sa sta­no­vi­ma u zgra­di so­li­dar­no­sti ko­ji su bi­li pred­vi­đe­ni za so­ci­jal­ne slu­ča­je­ve i pen­zi­o­ne­re. Osvr­nu­će­mo se i na rad Op­štin­ske sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je, ali ob­ra­di­ti i dru­ga pi­ta­nja ko­ja se ti­ču po­lo­ža­ja rad­ni­ka u op­šti­ni Bar -ka­že Ras­to­de­ro­va
Ona is­ti­če da je oba­vje­šte­na da se tu­ži­la­štvo uklju­či­lo u pro­vje­re sred­sta­va ko­je je Vla­da da­la kao ga­ran­ci­ju za kom­pa­ni­ju Pri­mor­ka.
- Vla­da je sa če­ti­ri mi­li­o­na eura ga­ran­to­va­la on­da­šnjem vla­sni­ku Pri­mor­ke Ne­boj­ši Bo­ško­vi­ću, i ne zna se ka­ko su ta sred­stva upo­tre­blje­na. Da li su na­mjen­ski da­ta za is­pla­tu rad­ni­ka, in­ve­sti­ci­o­na ula­ga­nja ili vra­ća­nje du­go­va do­ba­vlja­či­ma. Valj­da će se i to jed­nog da­na ras­či­sti­ti- ka­že Ras­to­der, na­gla­ša­va­ju­ći da je Pri­mor­ka naj­po­gub­ni­ji pri­mjer pri­va­ti­za­ci­je.
- Jed­no­stav­no, Pri­mor­ka je ne­sta­la, a sa njom ne­sta­lo je i svo nje­no bo­ga­stvo i rad­ni­ci. Čak i sa­da se na­stav­lja sa ras­pro­da­jom nje­ne imo­vi­ne. Sje­ćam se ka­da je mi­ni­star Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić ka­zao za Pri­mor­ku „Da je ne­ma tre­ba­lo bi je iz­mi­sli­ti”, a on­da ona jed­no­stav­no ne­sta­je. Ne­što se tu ne sla­že- sma­tra Ras­to­der, i do­da­je da su po­sle­di­ce lo­ših pri­va­ti­za­ci­ja i na­dav­no ob­ja­vlje­ni spi­sko­vi ne­pla­će­nih oba­ve­za i du­go­va­nja op­šti­ni za po­re­ze na ne­po­kret­no­sti.
Pre­ma po­da­ci­ma Upra­ve jav­nih pri­ho­da u di­go­va­nji­ma pred­nja­či fir­ma „Ho­ri­zon Lo­gi­stik“ u ste­ča­ju, ko­ji du­gu­je 126.991 euro za po­rez na ne­po­kret­no­sti. U pi­ta­nju je ina­če pred­u­ze­će „Ru­mi­ja­trans” ko­je se na­ka­da po­no­sli­lo kva­li­te­tom pru­že­nih uslu­ga. Pri­va­ti­za­ci­jom kom­ple­tan vo­zni park, vr­lo vri­je­da­na imo­vi­na i rad­ni­ci pred­u­ze­ća „Ru­mi­ja­trans” pre­šli su pod okri­lje kom­pa­ni­je „Vek­tra“ bi­zni­sme­na Dra­ga­na Br­ko­vi­ća. Ne­ko­li­ko go­di­na od pri­va­ti­za­ci­je fir­ma je oti­šla pod ste­čaj.
Me­žu pr­vih pet pred­u­ze­ća du­žni­ka za po­rez sa du­gom od sa 70.065 eura na­la­zi se i „Mel­go­nia-Pri­mor­ka”, pred­u­ze­će ko­je je na­sta­lo od ne­ka­da­šnjeg gi­gan­ta pre­hram­be­ne in­du­stri­je „Pri­mor­ka”. Sli­je­di AD „Iz­bor Bar”, ne­ka­da naj­ve­će tr­go­vač­ke kom­pa­ni­je sa sa 67.568 eura du­ga. Iz­bor je pri­va­ti­zo­vao „Euro­fond“ bi­zni­sme­na Ve­ska Ba­ro­vi­ća. Na li­sti du­žni­ka ne­ka­da­šnjih uspje­šnih bar­skih dr­žav­nih fir­mi su i
AD Za­vod za iz­grad­nju (ZIB) Ba­ra, či­ji je ve­ćin­ski vla­snik bio biv­ši gra­do­na­čel­nik Žar­ko Pa­vi­će­vić. Vr­lo uspe­šno gra­đe­vin­sko pred­u­ze­će, či­ji su vri­jed­ni rad­ni­ci iz­gra­di­li naj­ve­ći dio Ba­ra, ban­kro­ti­ra­lo je pro­šle go­di­ne,a ZIB je op­šti­ni sa­mo za po­rez na ne­po­kret­nost ostao du­žan 14.887 eura. Za po­rez na ne­kret­ni­ne 10.584 eura du­gu­je i HTP „Atlas ho­tels gro­up – Ho­tel Prin­cess”, dio ne­ka­da­šnjeg naj­ve­ćeg ho­tel­sko tu­ri­stič­kog pred­u­ze­ća HTP „Ko­ra­li” ko­ji se na­šao se u ve­ćin­skom vla­sni­štvu bi­zni­sme­na Du­ška Kne­že­vi­ća.
D.Sto­ja­no­vić

Op­šti­na ne­ma po­da­ta­ke
o efek­ti­ma pri­va­ti­za­ci­ja

Od­bor­nik De­mo­krat­skog fron­ta Sa­vo Vu­jo­še­vić na ne­dav­no odr­ža­noj sjed­ni­ci lo­kal­nog par­la­men­ta po­sta­vio je pi­ta­nje ko­li­ko je ko­ri­sti op­šti­na ima­la od pr­iva­ti­za­ci­je pred­u­ze­ća, te ko­li­ko je u Ba­ru za­po­sle­nih bi­lo pri­je 20 go­di­na, a ko­li­ko ih je sa­da.
Iz Se­kre­ta­ri­ja­ta za eko­no­mi­ju i fi­nan­si­je do­bio je od­go­vor da ne­ma­ju po­dat­ke o efek­ti­ma pri­va­ti­za­ci­je bar­skih pred­u­ze­ća, ni o fi­nan­sij­skim efek­ti­ma na bu­džet op­šti­ne, ni o bro­ju za­po­sle­nih.
- Od­go­vor ko­ji sam do­bio naj­bo­lje osli­ka­va vla­da­ju­ću ko­a­li­ci­ju ko­ja, oči­gled­no, ne­ma uvid u bi­lo šta što se ti­če Ba­ra – pro­ko­men­ta­ri­sao je Vu­jo­še­vić.

Uga­še­no i odje­lje­nje za sta­ti­sti­ku

-Za­te­če­na sam sa­zna­njem da je u op­šti­ni Bar uga­še­no odje­lje­nje za sta­ti­sti­ku. Ni­je­sam mo­gla do­bi­ti po­dat­ke ko­li­ko pred­u­ze­ća u gra­du ima­mo, ko­li­ko za­po­sle­nih, ko­li­ko rad­ni­ka je osta­lo bez po­sla, ko­li­ko pro­gla­še­no teh­no­lo­škim vi­škom. Ne znam ka­ko do­sta­vlja­ju po­dat­ke Za­vo­du za sta­ti­sti­ku, i da li iko o to­me vo­di bri­gu - ka­že Sen­ka Ras­to­der.

Na­da u na­pla­tu sto hi­lja­da
po­re­skog du­ga

U Upra­vi lo­kal­nih pri­ho­da ka­žu da su svje­sni da se od pred­u­ze­ća ko­ja su pred ste­ča­jem, u ste­ča­ju ili su ban­kro­ti­ra­la, te­ško mo­že na­pla­ti­ti dug, ali sma­tra­ju da je re­al­no oče­ki­va­ti na­pla­tu bar 100 hi­lja­da eura.
Uku­pan dug prav­nih li­ca u Ba­ru po osno­vu po­re­za na ne­po­kret­no­sti je 748.982 eura. U to ula­ze du­go­va­nja prav­nih li­ca ko­ji­ma je blo­ki­ran ra­čun sa 286.000 eura, pred­u­ze­ća ko­ji­ma je upi­sa­na hi­po­te­ka 232.000, onih ko­ji su u ste­ča­ju, oko 107.000 eura, te prav­nih li­ca ko­ja su u pro­ce­su žal­be, 45.000 eura- na­ve­li su iz Upra­ve jav­nih pri­ho­da